Menadžment znanja u staroj Grčkoj i Rimu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: VTMŠ Trstenik

Umesto uvoda
Kada govorimo o menadžmentu znanja kao nauci koja se bavi proučavanjem jedne tako kompleksne materije kao što je ljudsko znanje, nikako ne smemo da zaboravimo da je znanje uvek bilo uslovljeno okruženjem i stepenom civilizacijskog razvoja u kom se stvaralo. Ako znanje posmatramo kao primenljivu informaciju , dakle od praktičnog značaja, onda samo okruženje uslovljava pojam znanja. Razumeti određenu pojavu je uvek davanje odgovora na pitanje – šta ? (Šta se događa, šta se dešava ?) Dok objasniti određenu pojavu je uvek odgovor na pitanje – zašto ? (Zašto do toga dolazi ?). Tako, objašnjenju određene pojave uvek prethodi razumevanje iste.
Ako jedan pojam otrgnemo iz „konteksta“, izdvojimo iz vremena i prostora kom pripada, nikada nećemo biti u stanju da ga razumemo, a samim tim čitav problem postaje nerešiv. Zamislimo samo kakav smisao i značaj bi imala jedna Ajnštajnova Teorija relativiteta u rodovskom društvu, ili Rusova Teorija društvenog ugovora u drevnom Egiptu ?
Da bi smo izbegli ovu (krajnje očiglednu) zamku, neophopodno je da prvenstveno sagledamo Staru Grčku i Rimsko carstvo u „pravom svetlu“, onako kako su se stvari realno odigravale. Koji su to činioci i kakvi odnosi snaga su oblikovali ove prostore.
Dakle ...
Stara Grčka
Prva grčka postojbina se nalazila na severozapadnom delu Balkanskog poluostrva, odakle su se od XIV veka p.n.e. grci postepeno spuštali i naseljavali južni deo Balkana, obalu Male azije i neka ostrva. U tom periodu živeli su u rodovsko-plemenskom uređenju, u takozvanoj vojnoj demokratiji.
U periodu XI-IX vek p.n.e. dolazi do stvaranja prvih polisa (gradova-država), koje odlikuje rodovska aristokratija i patrijarhalno ropstvo, a stanovništvo se raslojava po bogatstvu i zanimanju. Najvažniji društveni organi su: narodna skupština - agora, veće strešina - bule (u nekim izvorima veće staraca), i bazileus (vrhovni vojskovođa).
Česti plemenski ratovi polako se pretvaraju u sistemsko razbojništvo na kopnu i moru sa ciljem osvajanja robova, stoke, blaga i koje postaje redovan izvor prihoda.
Pored raslojavanja stanovništva, konačnom raspadu rodovskog društva „kumuje“ i uticaj kritsko-mikenskih naroda, koji su u trenutku porobljavanja bili na mnogo višem civilizacijskom nivou od osvajača. Dodir sa razvijenim narodima u mediteranu (Feničani, Egipćani) je dao jak input transformaciji grčkog shvatanja društva, jer su u tom periodu ti narodi imali već razvijenu trgovinu, zanatstvo i pomorstvo, a državna organizacija i pojam svojine je bio na zavidnom nivou.
U IX i VIII veku p.n.e. se ustanovljavaju kao stabilni polisi čak nekoliko stotina gradova, među kojima su najpoznatiji: Atina, Sparta, Korint, Teba, Smirna, Milet, Rodos i dr. Nastaju i prve kolonije koje pokazuju želju da se osamostale. Tako, Atinjani koji bi osnovali koloniju poneli bi tamošnju kulturu, jezik sa atinskim dijalektom ali ne bi želeli da ostanu Atinska kolonija, već stvaraju svoj polis.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]